Grupa visoko obrazovanih mladih ljudi, jako uspješnih u svojim karijerama, krene zajedno posjetiti svojeg starog sveučilišnog profesora. Razgovor se ubrzo pretvorio u jadikovke o stresu na poslu i u životu.

Profesor ponudi svojim gostima kavu. Otiđe u kuhinju i vrati se s velikim loncem kave i s pladnjem punim različitih šalica. Bilo ih je porculanskih, plastičnih, staklenih, kristalnih, neke su izgledale obično, neke skupo, neke izuzetno. . . i profesor im reče neka se posluže kavom.

Kada su svi studenti imali u ruci šalicu s kavom, profesor reče: „Ako ste primijetili, uzeli ste sve šalice koje lijepo izgledaju, a ostale su one obične i jeftine. Za vas je normalno da želite samo najbolje za sebe, ali to je i izvor vaših problema i vašeg stresa.

Budite sigurni da šalica sama po sebi ne pridodaje kavi nikakvu kvalitetu. U većini slučajeva kava biva samo skuplja, a ponekad šalica čak i skriva ono što pijemo. Ono što ste svi vi stvarno željeli bila je kava, ne šalica, ali vi ste svjesno posegnuli za najboljim šalicama. . . i onda ste počeli promatrati koju je šalicu koji od vas uzeo.“

„Sada razmislite o ovom, “ nastavi profesor. . .“Život je kava. Poslovi, novac i pozicija u društvu jesu šalice. One su samo posude koje u sebi sadržavaju život i tip šalice koju imamo ne određuje, niti mijenja, kvalitetu života kojeg živimo. Ponekad, koncentrirajući se samo na šalicu, mi propuštamo uživati u kavi koju nam je Bog dao.“

Bog kuha kavu, a ne šalice. . . Uživaj u svojoj kavi!