Netko dotrči jednog dana Sokratu:

– Čuj, Sokrate. Moram ti ispričati kako jedan tvoj prijatelj…

– Stani! – prekide ga Sokrat; da li si ono što mi imaš kazati prosijao kroz tri rešeta?

– Tri rešeta? Koja?

– Da, kroz tri rešeta! Prvo je rešeto istina. Jesi li provjerio da je sve istinito što ćeš mi ispričati?

– Ne. Ali zaista sam čuo da se govori; i zato…

– Zato si sigurno prosijao kroz drugo rešeto, ono što se zove dobrota… Ono što želiš ispričati, ako nije dokazano da je istinito, da li je bar dobro?

– Ne, zaista nije. Čak protivno…

– Tada iskušajmo zadnje rešeto. Zapitajmo se da li je potrebno da mi ispričaš to što te je natjeralo k meni.

– Uistinu…, uistinu nije nipošto potrebno…

– Dakle, reče Sokrat, ako ono što mi želiš ispričati nije niti istinito, niti dobro niti potrebno, tada to pokopajmo u zaborav i o tom više ne razgovarajmo!