Netko dotrči jednog dana Sokratu:
– Čuj, Sokrate. Moram ti ispričati kako jedan tvoj prijatelj…
– Stani! – prekide ga Sokrat; da li si ono što mi imaš kazati prosijao kroz tri rešeta?
– Tri rešeta? Koja?
– Da, kroz tri rešeta! Prvo je rešeto istina. Jesi li provjerio da je sve istinito što ćeš mi ispričati?
– Ne. Ali zaista sam čuo da se govori; i zato…
– Zato si sigurno prosijao kroz drugo rešeto, ono što se zove dobrota… Ono što želiš ispričati, ako nije dokazano da je istinito, da li je bar dobro?
– Ne, zaista nije. Čak protivno…
– Tada iskušajmo zadnje rešeto. Zapitajmo se da li je potrebno da mi ispričaš to što te je natjeralo k meni.
– Uistinu…, uistinu nije nipošto potrebno…
– Dakle, reče Sokrat, ako ono što mi želiš ispričati nije niti istinito, niti dobro niti potrebno, tada to pokopajmo u zaborav i o tom više ne razgovarajmo!
Da nas spomen na naše pokojne okrijepi nadom u vječni život.
Varaždinska biskupija
