Bila jednom zlatna ribica. Jednog jutra uzme svojih sedam talenata i otputova po sreću. Nije stigla daleko kad susretne jegulju koja je upita:

– Hej, mala, kamo ideš?

– Idem tražiti sreću – odgovori ribica naivno.

– Došla si na pravo mjesto. Za samo četiri talenta možeš dobiti ove divne i brze peraje. S njima ćeš plivati dvostruko brže do sreće.

– Odlično – kaže ribica, plati i zapliva mnogo brže.

– Hej ribice, kamo ćeš ti? – upita je sada sipa sa pjeskovita dna.

– Krenula sam po sreću – odgovori zlatna ribica.

– Na dobrom si putu – reče sipa. – Daj mi ta tri talenta i dobit ćeš ovaj propeler koji će ti omogućiti da brže plivaš na sve strane.

Ribica zadovoljno dade iznos i još brže otpliva po sreću. Vrlo brzo nađe se kod krupnog morskog psa. Ovaj joj namignu i zapita kamo ide.

– Tražim sreću – odgovori zlatna ribica.

– Upravo si pogodila. I ja jurim prema njoj. Ako želiš, uđi u moja usta i ja ću te brzo prebaciti do sreće.

– O, hvala, kako si dobar! – reče zlatna ribica, uleti među oštre zube i završi u nezasitnoj utrobi morske nemani.

***

Tko ne zna pravo što želi, završava najčešće tamo gdje ne želi. Mnogi danas od obilja ne vide cilj, pa život ispunjuju beskorisnim i lažnim namjerama, čime mu zaboravljaju dati pravi smisao. Poput zlatne ribice koju su drugi iskoristili i na kraju upropastili.