Mali je Darko bio na kraju drugog razreda. Jednog se dana vratio iz vjeronauka kući. Prije nego je zamolio mamu za jelo došao je do svog tate i onako otvoreno jasno i glasno očitao svome ocu: „Znaš, ti tata nisi dobar otac.“ „A kako ti to misliš?“ – reče otac. “Danas smo na vjeronauku učili Isusovu priču o jednom lošem sinu i njegovom dobrom ocu. Jesi li ti kada čuo tu Isusovu priču?“ „Možda nekada“ – odgovori otac. “Znaš, tata, taj je dobri otac imao jako zločestog i nevaljanog sina koji je od oca tražio da mu dade onaj njegov dio svega imetka.“ „Pa što kažeš? – pita otac – Je li mu otac dao?“ „Da, bio je tako dobar da mu je dao.“ „E, luda oca“- dometne Darkov tata. “Zašto lud?“ – reče Darko. “Ne, nije lud nego dobar. A onda je taj zločesti sin otišao i na jelo i piće potrošio sav novac. Još je prodao i prsten i kaput i sandale i sve potrošio.“ „E, baš je bio lopov“ -reče otac. “A znaš, tata, kad je ono sve potrošio, onda se vratio k ocu.“ „I je li ga otac isprašio?“ – pita tata. “Ma nije. Bio je tako dobar i dao mu je novo odijelo i nove sandale i novi prsten na ruku, a onda je zaklao tele i priredio večeru, pozvao muzikante pa su do jutra jeli, pili, pjevali i veselili se. E, vidiš tata. To ti je pravi otac, a ne ti. Ja sam samo jednom bez tvog odobrenja otišao s dečkima na nogomet. Pao sam nespretno i samo malo poderao hlače, a ti si me, kad sam se vratio kući, s tvojim remenom od hlača tako namlatio da tri dana nisam mogao sjediti. Ti meni nisi ništa oprostio.“ „E, lako ti je to u priči koju si čuo na vjeronauku, reče otac, ali da je to bila istina, a ne samo priča dobio bi on svoje.“ „Čuj, tata, Isus je još rekao da je naš nebeski otac mnogo bolji od ovoga oca u priči, ali ti nisi takav, tata.“ „Da, reče otac, lako je biti dobar u priči. Kad bi ja bio nebeski otac, ja bih ti sve oprostio, ali dok sam još zemaljski otac izvadit ću ja ponovno remen ako ti ne budeš učio, ako se budeš skitao i tukao, ako budeš lagao i slabe ocjene donosio kući.“ Majka je slušala taj zanimljiv razgovor oca i sina Darka pa reče mužu: „Ti si strog prema sinu, ali prema sebi nisi tako strog. Koliko si puta otišao u krčmu, a da ja nisam znala? Koliko puta si se pijan vratio iz krčme, potrošio novac na kartanju pa te ja nisam tukla? Koliko si puta opsovao Boga, Isusa Krista, Majku Božju i to pred Darkom? Sve ovo zlo što Darko vidi na tebi činit će i sam. Kad si zadnji puta bio u crkvi? Kad si se zadnji puta ispovjedio? Sada tražiš da ti sin bude bolji od tebe, a ti si ga svojim zlim primjerom samo zlu naučio.“ Tako je malo pomalo nastala svađa u kući te do večeri nitko s nikim nije razgovarao. Darko je otišao u svoju sobu, zatvorio se i plakao što je napravio svađu.

Draga braćo i sestre, danas je više djece u crkvi nego prošle nedjelje. Zašto te djece nije bilo čitavo ferije na svetoj misi? Vjerojatno zato jer ni tata uopće ne dolazi na Misu. Možda je zadnji put bio dok ste se vi krstili. Pa kad ne idu tata ni mama, ne idete ni vi, djeco. Zašto bi onda vi išli? Vi ste postali jako slični onom nevaljanom sinu iz ove priče pa ste otišli od dobrog nebeskog Oca. Više ga ne molite ni u jutro ni o podne ni navečer, ni prije ni poslije jela, ni prije spavanja, ali ste zato od starijih naučili psovati Boga, Isusa, Majku Božju i štošta drugo. Pogriješili ste vi i vaši roditelji. Vaš postupak prema Bogu bio je gori nego onog izgubljenog sina. Ostaje vam jedino da se kao i onaj izgubljeni sin vratite k svome ocu jer on je dobar, on je spreman sve oprostiti, on će se radovati vašem povratku.

Draga braćo i sestre, iz ovog razgovora oca i sina svaki od nas može nešto naučiti. Roditelji kako se vladati prema djeci i djeca mogu naučiti kako se vladati prema svojim roditeljima.

preč. Vjekoslav Gabud